Specifičnosti pregleda adolescenata
Specifičnosti pregleda adolescenata
Šta je to adolescencija?
Kad je neko adolescent, da li to znači da je u pubertetu? Šta je pubertet? Da li su osobe starije od 18 godina adolescenti?
Adolescencija označava period ukupnog telesnog, psihološkog, emocionalnog i socijalnog odrastanja koji se proteže od kraja detinjstva do odraslog doba. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) hronološki se definiše kao period između 10 i 19 godina života i deli se na:
1) ranu (10 do 13 godina),
2) srednju (14 do 16 godina) i
3) kasnu (17 do 19 godina) adolescenciju.
Postoje i drugačije definicije adolescencije, prema kojima se period kasne adolescencije u stvari preklapa sa periodom ranog odraslog doba, koje traje od 18. do 25. godine života.
Adolescencija započinje pre puberteta, a traje i posle završetka puberteta. U pogledu telesnih promena, pubertet se definiše kao period čiji je početak obeležen pojavom sekundarnih polnih karakteristika, a kraj prestankom rasta. U većini slučajeva pubertet kod devojčica počinje između 8 i 13, a kod dečaka između 9 i 14 godina. Adolescenti ulaze u fazu ubrzanog rasta u različito vreme, devojčice najčešće u ranoj, a dečaci u srednjoj adolescenciji. Tokom adolescencije kod devojčica dolazi do porasta ukupnog sadržaja masti, dok kod dečaka preovladava rast mišića i povećanje debljine kostiju.
U periodu adolescencije odvija se telesni i psihički razvoj, razvoj socijalnih odnosa, razvoj morala i formiranje identiteta. Razvoj prefrontalnog korteksa mozga, koji učestvuje u širokom spektru viših kognitivnih funkcija i emocionalnoj regulaciji, obično se završava do 25. godine života. Ovaj deo mozga je posebno značajan za planiranje i odlučivanje, kontrolu impulsa, radnu memoriju i apstraktno mišljenje, kao i socijalno ponašanje.
Odnos između adolescenta i pedijatra
Prema preporukama u „Vodiču za pružanje preventivne zdravstvene zaštite adolescentima” (Guidance for Adolescent Preventive Services – GAPS) pedijatar bi trebalo da posveti preventivnom radu s adolescentima bar jedan pregled godišnje. Pored toga, preporučuje se i savetovanje roditelja adolescenata najmanje jednom tokom rane, srednje, odnosno kasne adolescencije. Pedijatar je često prva osoba kojoj adolescent ispriča problem, ukoliko su pre toga ostvarili odnos poverenja. Međutim, u svakodnevnom radu pedijatar često nema dovoljno vremena da se posveti savetovališnom radu s adolescentima i roditeljima.
Pružanje zdravstvenih usluga adolescentima zahteva zainteresovanost, vreme i iskustvo pedijatra. Detaljan razgovor s adolescentima je važan zato što omogućuje lekaru da prikupi informacije, ali i da postavi temelj za buduće susrete i kontinuiran rad na očuvanju i unapređenju zdravlja adolescenata. Potrebno je razumeti da za rešavanje psihosocijalnih problema adolescenata treba odvojiti isto onoliko vremena i pažnje koliko i za lečenje organskih oboljenja.
Poverljivost i privatnost su bitni elementi u profesionalnom odnosu adolescenta i lekara. Na početku susreta lekar treba da predoči adolescentu da će poštovati pravo na poverljivost i da neće preneti informacije roditelju, sem u slučaju da je ozbiljno ugroženo zdravlje ili život adolescenta ili neke druge osobe. Nepoverenje adolescenta prema lekaru može da bude barijera da mu se obrati, odnosno da otvoreno govori o svom stanju, problemima i nelagodnostima.
Adolescenti se danas najčešće obraćaju lekaru zbog organskih oboljenja, dobijanja uverenja za upis u školu i sportski klub ili opravdanja zbog izostanaka sa nastave. Pedijatar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti bi trebalo da iskoristi svaki dolazak adolescenta kao priliku za uspostavljanje kvalitetnog odnosa. S druge strane, adolescent prilikom dolaska na pregled kod svog pedijatra može bez ustezanja da postavi pitanja na koja traži odgovore, a tiču se zdravlja.
Pregled kod pedijatra
Kao pedijatri, susretaćete se sa brojnim i raznovrsnim izazovima u radu s adolescentima. Da biste uspešno obavili savetovanje potrebno je da se razgovor odvija u dogovorenom vremenu i prijatnoj atmosferi. Važno je da pažljivo saslušate adolescenta i da mu pomognete da reši problem.
Od momenta kad adolescent napuni 12 godina, deo vremena planiranog za pregled izdvojite za razgovor nasamo s adolescentom!
U cilju sticanja poverenja adolescenta i razvijanja kvalitetnog odnosa, savetuje se da:
1. pozdravite adolescenta i roditelje i da im se predstavite;
2. postavljate pitanja otvorenog tipa i pažljivo slušate;
3. prepoznate i validirate osećanja adolescenta, da budete pažljivi, zainteresovani, prirodni i empatični;
4. ukoliko adolescent otkrije važnu i osetljivu informaciju, da pokažete da ste shvatili da je poverljiva;
5. koristite jednostavan i jasan jezik, bez stručnih termina;
6. sumirate informacije da biste proverili da ste se razumeli s adolescentom;
7. prilagodite pitanja godinama i stadijumu razvoja adolescenta;
8. pitate adolescenta da li brine oko izgleda tela;
9. tokom razgovora održavate kontakt očima s adolescentom.
Ne preporučuje se da:
1. počinjete konsultaciju previše direktnim pitanjima o osetljivim temama (zloupotreba supstancija, seksualnost, preuzimanje rizika);
2. sedite iza stola, na stolici koja je viša u odnosu na onu na kojoj sedi adolescent (trebalo bi da sedite blizu adolescenta, na prijatnoj udaljenosti, tako da predmeti ne budu između vas);
3. „hvatate“ beleške ili kucate na kompjuteru dok uzimate anamnezu;
4. postavljate pitanja koja mogu da se protumače kao osuda.
Psihosocijalna anamneza
Danas se adolescenti, više nego ikad, susreću s izazovima i posledicama rizičnih ponašanja. Klasičnom anamnezom i fizičkim pregledom ne mogu da se otkriju rizična ponašanja. To je moguće jedino posebnim pristupom i uzimanjem psihosocijalne anamneze. Psihosocijalnom anamnezom dobijaju se podaci o funkcionisanju u okviru porodice, u školi, odnosima s vršnjacima, navikama u ishrani, interesovanjima, planovima za budućnost, rizičnim ponašanjima i emotivnom statusu adolescenta. Ukoliko ne otkrijete psihosocijalne probleme ili rizična ponašanja, pohvalite adolescenta zbog zdravog stila života.
Akronim HEEADSSSS je koristan da vas podseti šta sve treba da pitate adolescenta:
Fizikalni pregled adolescenta
Ukoliko adolescent želi, pregledajte ga bez prisustva roditelja. Kod stidljivih adolescenata je velika prednost ako ga pregleda pedijatar koji je istog pola. Neki roditelji će nerado naspustiti prostoriju. Objasnite im da je to rutinska procedura i da je u najboljem interesu njihovog deteta. Uverite ih da će biti obavešteni o važnim informacijama posle pregleda.
Savetuje se da:
1. Obavite pregled u ordinaciji u kojoj je prijatna sobna temperatura;
2. Objasnite adolescentu kako će izgledati pregled i koja je svrha fizikalnog pregleda;
3. Počnete merenjem telesne mase, visine i krvnog pritiska, pa idete ka manje prijatnom, intimnom delu pregleda;
4. Procenite stadijum puberteta i sastav tela, koji često jako utiču na samopouzdanje, raspoloženje i sliku adolescenta o sebi;
5. Budete obazrivi i prijatni tokom pregleda i objasnite adolescentu faze rasta i razvoja tokom puberteta, uz osvrt i uveravanje da sve protiče normalno, ukoliko je tako;
6. Sumirate podatke do kojih ste došli pregledom, postavite dijagnozu, planirate dalje ispitivanje (ukoliko je potrebno) i dogovorite se oko kontrolnog pregleda;
7. Proverite da li je adolescentu sve jasno i da li se slaže sa vama;
8. Uključite roditelje u čitav proces, izložite im svoje zaključke i dogovorite se oko primene terapije, daljeg plana ispitivanja i kontrolnih pregleda, a sve to bez ugrožavanja privatnosti i poverenja adolescenta.
Šta je to adolescencija?
Kad je neko adolescent, da li to znači da je u pubertetu? Šta je pubertet? Da li su osobe starije od 18 godina adolescenti?
Adolescencija označava period ukupnog telesnog, psihološkog, emocionalnog i socijalnog odrastanja koji se proteže od kraja detinjstva do odraslog doba. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) hronološki se definiše kao period između 10 i 19 godina života i deli se na:
1) ranu (10 do 13 godina),
2) srednju (14 do 16 godina) i
3) kasnu (17 do 19 godina) adolescenciju.
Postoje i drugačije definicije adolescencije, prema kojima se period kasne adolescencije u stvari preklapa sa periodom ranog odraslog doba, koje traje od 18. do 25. godine života.
Adolescencija započinje pre puberteta, a traje i posle završetka puberteta. U pogledu telesnih promena, pubertet se definiše kao period čiji je početak obeležen pojavom sekundarnih polnih karakteristika, a kraj prestankom rasta. U većini slučajeva pubertet kod devojčica počinje između 8 i 13, a kod dečaka između 9 i 14 godina. Adolescenti ulaze u fazu ubrzanog rasta u različito vreme, devojčice najčešće u ranoj, a dečaci u srednjoj adolescenciji. Tokom adolescencije kod devojčica dolazi do porasta ukupnog sadržaja masti, dok kod dečaka preovladava rast mišića i povećanje debljine kostiju.
U periodu adolescencije odvija se telesni i psihički razvoj, razvoj socijalnih odnosa, razvoj morala i formiranje identiteta. Razvoj prefrontalnog korteksa mozga, koji učestvuje u širokom spektru viših kognitivnih funkcija i emocionalnoj regulaciji, obično se završava do 25. godine života. Ovaj deo mozga je posebno značajan za planiranje i odlučivanje, kontrolu impulsa, radnu memoriju i apstraktno mišljenje, kao i socijalno ponašanje.
Odnos između adolescenta i pedijatra
Prema preporukama u „Vodiču za pružanje preventivne zdravstvene zaštite adolescentima” (Guidance for Adolescent Preventive Services – GAPS) pedijatar bi trebalo da posveti preventivnom radu s adolescentima bar jedan pregled godišnje. Pored toga, preporučuje se i savetovanje roditelja adolescenata najmanje jednom tokom rane, srednje, odnosno kasne adolescencije. Pedijatar je često prva osoba kojoj adolescent ispriča problem, ukoliko su pre toga ostvarili odnos poverenja. Međutim, u svakodnevnom radu pedijatar često nema dovoljno vremena da se posveti savetovališnom radu s adolescentima i roditeljima.
Pružanje zdravstvenih usluga adolescentima zahteva zainteresovanost, vreme i iskustvo pedijatra. Detaljan razgovor s adolescentima je važan zato što omogućuje lekaru da prikupi informacije, ali i da postavi temelj za buduće susrete i kontinuiran rad na očuvanju i unapređenju zdravlja adolescenata. Potrebno je razumeti da za rešavanje psihosocijalnih problema adolescenata treba odvojiti isto onoliko vremena i pažnje koliko i za lečenje organskih oboljenja.
Poverljivost i privatnost su bitni elementi u profesionalnom odnosu adolescenta i lekara. Na početku susreta lekar treba da predoči adolescentu da će poštovati pravo na poverljivost i da neće preneti informacije roditelju, sem u slučaju da je ozbiljno ugroženo zdravlje ili život adolescenta ili neke druge osobe. Nepoverenje adolescenta prema lekaru može da bude barijera da mu se obrati, odnosno da otvoreno govori o svom stanju, problemima i nelagodnostima.
Adolescenti se danas najčešće obraćaju lekaru zbog organskih oboljenja, dobijanja uverenja za upis u školu i sportski klub ili opravdanja zbog izostanaka sa nastave. Pedijatar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti bi trebalo da iskoristi svaki dolazak adolescenta kao priliku za uspostavljanje kvalitetnog odnosa. S druge strane, adolescent prilikom dolaska na pregled kod svog pedijatra može bez ustezanja da postavi pitanja na koja traži odgovore, a tiču se zdravlja.
Pregled kod pedijatra
Kao pedijatri, susretaćete se sa brojnim i raznovrsnim izazovima u radu s adolescentima. Da biste uspešno obavili savetovanje potrebno je da se razgovor odvija u dogovorenom vremenu i prijatnoj atmosferi. Važno je da pažljivo saslušate adolescenta i da mu pomognete da reši problem.
Od momenta kad adolescent napuni 12 godina, deo vremena planiranog za pregled izdvojite za razgovor nasamo s adolescentom!
U cilju sticanja poverenja adolescenta i razvijanja kvalitetnog odnosa, savetuje se da:
1. pozdravite adolescenta i roditelje i da im se predstavite;
2. postavljate pitanja otvorenog tipa i pažljivo slušate;
3. prepoznate i validirate osećanja adolescenta, da budete pažljivi, zainteresovani, prirodni i empatični;
4. ukoliko adolescent otkrije važnu i osetljivu informaciju, da pokažete da ste shvatili da je poverljiva;
5. koristite jednostavan i jasan jezik, bez stručnih termina;
6. sumirate informacije da biste proverili da ste se razumeli s adolescentom;
7. prilagodite pitanja godinama i stadijumu razvoja adolescenta;
8. pitate adolescenta da li brine oko izgleda tela;
9. tokom razgovora održavate kontakt očima s adolescentom.
Ne preporučuje se da:
1. počinjete konsultaciju previše direktnim pitanjima o osetljivim temama (zloupotreba supstancija, seksualnost, preuzimanje rizika);
2. sedite iza stola, na stolici koja je viša u odnosu na onu na kojoj sedi adolescent (trebalo bi da sedite blizu adolescenta, na prijatnoj udaljenosti, tako da predmeti ne budu između vas);
3. „hvatate“ beleške ili kucate na kompjuteru dok uzimate anamnezu;
4. postavljate pitanja koja mogu da se protumače kao osuda.
Psihosocijalna anamneza
Danas se adolescenti, više nego ikad, susreću s izazovima i posledicama rizičnih ponašanja. Klasičnom anamnezom i fizičkim pregledom ne mogu da se otkriju rizična ponašanja. To je moguće jedino posebnim pristupom i uzimanjem psihosocijalne anamneze. Psihosocijalnom anamnezom dobijaju se podaci o funkcionisanju u okviru porodice, u školi, odnosima s vršnjacima, navikama u ishrani, interesovanjima, planovima za budućnost, rizičnim ponašanjima i emotivnom statusu adolescenta. Ukoliko ne otkrijete psihosocijalne probleme ili rizična ponašanja, pohvalite adolescenta zbog zdravog stila života.
Akronim HEEADSSSS je koristan da vas podseti šta sve treba da pitate adolescenta:
Fizikalni pregled adolescenta
Ukoliko adolescent želi, pregledajte ga bez prisustva roditelja. Kod stidljivih adolescenata je velika prednost ako ga pregleda pedijatar koji je istog pola. Neki roditelji će nerado naspustiti prostoriju. Objasnite im da je to rutinska procedura i da je u najboljem interesu njihovog deteta. Uverite ih da će biti obavešteni o važnim informacijama posle pregleda.
Savetuje se da:
1. Obavite pregled u ordinaciji u kojoj je prijatna sobna temperatura;
2. Objasnite adolescentu kako će izgledati pregled i koja je svrha fizikalnog pregleda;
3. Počnete merenjem telesne mase, visine i krvnog pritiska, pa idete ka manje prijatnom, intimnom delu pregleda;
4. Procenite stadijum puberteta i sastav tela, koji često jako utiču na samopouzdanje, raspoloženje i sliku adolescenta o sebi;
5. Budete obazrivi i prijatni tokom pregleda i objasnite adolescentu faze rasta i razvoja tokom puberteta, uz osvrt i uveravanje da sve protiče normalno, ukoliko je tako;
6. Sumirate podatke do kojih ste došli pregledom, postavite dijagnozu, planirate dalje ispitivanje (ukoliko je potrebno) i dogovorite se oko kontrolnog pregleda;
7. Proverite da li je adolescentu sve jasno i da li se slaže sa vama;
8. Uključite roditelje u čitav proces, izložite im svoje zaključke i dogovorite se oko primene terapije, daljeg plana ispitivanja i kontrolnih pregleda, a sve to bez ugrožavanja privatnosti i poverenja adolescenta.