Juče sam se čula sa Jelenom. Ona je pre deset godina bila moja pacijentkinja. 

Jelena je lepa, skromna i pametna devojka. Ima sve petice u školi. Brine kad dobije četvorku. Nervira se. Pred svaki kontrolni je anksiozna. Došlo je dotle da ne može da spava. 

Zbog čega toliko brineš, draga Jelena? Pa i treba nekad da dobiješ četvorku ili trojku. O čemu razmišljaš kad ne dobiješ peticu? Da nisi najbolja? Da nisi savršena? 

Da li je užasno to što si dobila četvorku? Nije. Nije dobro, znam da si učila puno da bi dobila pet, ali nije užasno i definitivno nije najgore što može da se desi. 

Druge devojčice te ne vole? Da li ti je stalo do njih? Nije. Je l voliš ti brokoli? Ne. Pa, da li to znači da brokoli nije dobar zato što ga ti ne voliš? 

Dobro, kažem joj, polako. Reci mi šta slušaš od muzike (neizbežno pitanje u mojoj ambulanti). Šopena. Svira klavir. Lepo. I šta još slušaš sem klasike. 

Pa, slušam i Sade. Već te vidim kako ležiš u zamračenoj sobi i maštaš. 

A jesi li slušala nekad Rage against the machine? Ne? Moraš to da čuješ! 

Šta, već znaš koji faks ćeš da upišeš! Medicinu! E, draga Jelena, nema lepšeg i težeg poziva! Ide mi uz tebe, da te ne lažem. Samo moraš malo da očvrsneš. Treba preživeti neke zlurade konsultante, umišljene docente, nadobudne profesore, sveznajuće glavne sestre, zlonamerne kolege i nestrpljive pacijente. Čast izuzecima! 

Pričamo juče nas dve, prisećamo se i smejemo. Tada nam ništa nije bilo smešno. 

Jelena je bolovala od anoreksije, imala je 45 kg, na visinu od 172 cm. Jedva je odgovarala na pitanja. Roditelje nije gledala. Oni su nemoćno sedeli pored nje i zurili u njeno ispijeno lice. Ništa im nije bilo jasno. Zbog čega? Uvek je bila dobra i poslušna. Sada ne da majci da joj sprema hranu. Kaže da stavlja mnogo ulja, i to suncokretovog! 

Jedino što želi je da se hrani „zdravo“, kaže Jelena. A da li si zdrava pošto se hraniš „zdravo“? Jesi? Pa kako onda nemaš menstruaciju 3 meseca? Zašto ti opada kosa, šta misliš? 

Nisu se obradovali kad sam ih uputila kod psihijatra. Došla je posle dve nedelje na kontrolni pregled. Dobila je kilogram, a ponašala se kao da je dobila 10 kg. 

Kilogram veliki kao kuća! Tako je i bilo. Gradila si svoju novu kuću, učila da budeš svoja i njihova, da postaviš granice, da brineš o sopstvenom zdravlju. 

Sazrevanje je dug i težak proces. Draga moja dr Jelena, učila si tada, u drugoj godini srednje škole najvažniju lekciju. Kalila si se, rasla, plakala, vikala, odbijala da odrasteš – ali si naučila. 

Shvatila si i da ne moraš da budeš najbolja, zato što već jesi najbolja onima koji te vole. A to je jedino važno. Ostali se ne računaju.